Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić prikazao je istorijat i najave zakona u ovoj oblasti, analizirao ključne odredbe Nacrta Zakona o ispitivanju porekla imovine i dao preporuke za njegovo unapređenje.
Zakon o ispitivanju porekla imovine jeste akt za koji su mnogi isticali da ga je potrebno doneti i o kom gotovo svako ima neko mišljenje. Međutim, i dalje nema valjanog odgovora na pitanje zbog čega je njegovo donošenje neophodno kada se imaju u vidu odredbe svih drugih propisa, koje je Srbija usvojila. Isto tako, nema odgovora ni na pitanje zbog čega zakoni koji su ranije donošeni sa sličnom svrhom nisu dali najavljene efekte i šta je garancija da će sada biti drugačije.
U skorije vreme, donošenje ovog zakona je više puta najavljivao aktuelni predsednik države. Rokovi za izradu su već mnogo puta istekli, a da se dugo vremena nije znalo ništa osim naslova. Za razliku od mnogih drugih propisa, čije je donošenje Srbija planirala i koji su bili predmet zahteva i preporuka evropskih posmatrača, ovaj akt je na političku agendu dospeo na inicijativu domaćih donosilaca odluka, što je jedinstven slučaj za poslednjih šest godina. To je možda i najbolji pokazatelj koliko se ova tema može iskoristiti za podizanje i održavanje popularnosti kod birača, naročito siromašnih, koji vape za otklanjanjem društvenih nepravdi.
Odluka o izradi ovog akta je očigledno bila naprasna. Iako je tokom 2012. i 2013. Vlada Srbije pripremala sveobuhvatnu Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, u njoj donošenje ovog zakona, važnog za tu oblast, nije ni pomenuto. S druge strane, Strategija je prihvatila ideju da se zakonodavstvo Srbije upotpuni institutom „nezakonitog bogaćenja”, na osnovu Konvencije UN protiv korupcije. Cilj takve mere je krivično gonjenje i oduzimanje imovine javnih službenika, koji ne mogu da dokažu zakonitost njenog porekla. Na taj način bi mera bila jasno usmerena prema potencijalnim učesnicima u korupciji i mogla bi se primeniti u situacijama koje sada nisu pokrivene (kada ne postoji sumnja ni za jedan konkretan slučaj korupcije javnog službenika ili funkcionera).
Od 2016. godine donošenje ovog zakona postalo je deo programa Vlade (ekspoze premijera), i to kao jedan od samo dva najavljena antikorupcijska zakona. Nakon brojnih najava, 5. 3. 2019. godine pojavio se prvi dokument o kom se može voditi argumentovana rasprava - Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.
Uz Nacrt je objavljeno obrazloženje koje ne pruža dovoljno informacija o tome zašto predlagač smatra da ovu materiju treba urediti posebnim zakonom, a ne eventualnim dopunama drugih propisa. Nema osvrta ni na primenu postojećih propisa, tako da je javnost i dalje bez odgovora na pitanje da li su zakonski mehanizmi koje oni predviđaju loši ili nema dovoljno ljudi, sredstava i volje da se oni primene.
Iako je ovaj zakon godinama izričito najavljivan kao antikorupcijski, on ne sadrži norme koje bi se posebno odnosile na osobe za koje bi se najpre moglo pomisliti da su uključene u korupciju - javne funkcionere i druga lica angažovana na poslovima u javnom sektoru. Naime, odredbe se podjednako mogu primeniti na bilo kojeg građanina Srbije.
