Izveštajni period – od maja do oktobra 2023. godine – Srbija je provela u svojevrsnom vanrednom stanju. Dva masovna ubistva među maloletnicima i mladim ljudima početkom maja traumatizovala su srpsko društvo i podstakla Vladu na niz reaktivnih mera koje su skrajnule planirane reformske aktivnosti. Ovi tragični događaji ogolili su sistemske propuste u zemlji, predočili najstrašnije posledice negovanja kulture verbalnog i fizičkog nasilja u javnom prostoru, pokrenuli masovne građanske proteste i zahteve za odgovornost, na koje se vlast delom oglušila a delom obrušila. Kraj oktobra, pak, označio je i godišnjicu rada Vlade, koja je potom ušla u tehnički mandat raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora za 17. decembar 2023.
Masovni protesti „Srbija protiv nasiljaˮ u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji pokazali su da su građani svesni sistemskih problema i njihovih potencijalnih i stvarnih posledica. Nedostatak suštinskih reformi u oblasti slobode izražavanja i medija, te u reformi policije i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala redovno konstatuju i Evropska komisija i koalicija prEUgovor, među ostalima, kao kamen spoticanja Srbije u dostizanju standarda vladavine prava koji se zahtevaju u okviru evropskih integracija. Problematično funkcionisanje demokratskih institucija, koje se prati u okviru političkih kriterijuma, koči napredak u ovim oblastima iz poglavlja 23 i 24. U ovim institucijama nije bilo volje da se ključni i već identifikovani problemi reše, dok se odgovornost izbegavala.
I protesti i predstojeći izbori utiču na rast polarizacije u društvu. Uprkos formalnim postupcima javnih konsultacija i rasprava, i dalje nisu obezbeđeni uslovi za slobodan i konstruktivan dijalog zasnovan na argumentima i uzajamnom uvažavanju, ni u institucijama ni u medijima. Kritičari vlasti i dalje strahuju od odmazde. PrEUgovor upozorava da takva atmosfera ne pogoduje sagledavanju stvarnog dometa reformi u zemlji i njihovom unapređenju.
Koalicija pozdravlja obnovljeno interesovanje za politiku proširenja u okviru Evropske unije (EU), i apeluje na narednu vladu Srbije da iskoristi tu priliku da intenzivira reformski zamah u skladu sa ponavljanim preporukama. Veoma je važno da građani Srbije, čija je podrška učlanjenju njihove države u EU dosta niža u odnosu na stanovništvo drugih država u pristupnom procesu, vide u Uniji prevashodno partnera u unapređenju životnog standarda i vladavine prava. Incident u Banjskoj na severu Kosova krajem septembra pokazuje krhkost mira na Zapadnom Balkanu i još više naglašava značaj evropskih integracija čitavog regiona.
S druge strane, verodostojna perspektiva članstva podrazumeva unutrašnje prilagođavanje Unije, pogotovo imajući u vidu da je broj kandidata i potencijalnih kandidata porastao na deset država. Koalicija naglašava značaj uključivanja budućih članica u rasprave o internoj reformi EU i pozdravlja svetli primer koji je u septembru dao Evropski ekonomski i socijalni komitet najavom da će do kraja 2023. godine izabrati i članove iz reda država kandidata, među kojima će biti i predstavnici civilnog društva u Srbiji.
