Država nije učinila dovoljno da se suoči sa sistemskim problemima koje su pokazala masovna ubistva iz maja 2023. godine, policija ni posle dve godine nije dobila direktora, državna uprava puna je pojedinaca koji su nezakonito u statusu vršilaca dužnosti, više nema dijaloga o poboljšanju izbornih uslova, a trgovina ljudima je i dalje zapostavljena tema – ovo su zaključci sa predstavljanja 21. prEUgovor Alarm izveštaja 22. novembra u hotelu „Metropol" u Beogradu.
U predstavljanju izveštaja koalicije prEUgovor učestvovali su Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Jasmina Krunić, koordinatorka za javne politike ASTRA Akcije protiv trgovine ljudima. Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica BCBP-a i koordinatorka koalicije prEUgovor, moderirala je diskusiju.
Konferenciju je otvorila moderatorka Jelena Pejić Nikić istakavši da obuhvata period od marta do oktobra 2023. godine i da je najobimniji izveštaj do sada, sa ukupno 20 autora i autorki. Ovaj period obeležila su dva masovna ubistva iz maja, traumatizovanost društva ovim događajima i protesti koji su ovim povodom pokrenuti.
U Srbiji za svaki registrovani slučaj trgovine ljudima devet prođe neopaženo
Na pitanje moderatorke o posledicama masovnih ubistava u Srbiji početkom maja ove godine, Jasmina Krunić, koordinatorka za javne politike ASTRA, odgovorila je da su ona iznela realnost na površinu. Reakcija nadležnih institucija bila je takva da je već na konferenciji za medije 3.maja krivica za ove događaje pripisana zapadnim vrednostima. Istakla je da je pokazivanje spiska sa imenima dece na ovoj konferenciji predstavljalo grubo kršenje njihovog prava na privatnost i da je efekat dodatno intenziviran time što je u pitanju jedna od najgledanijih konferencija za javnost ikada u Srbiji.
Kao svoj utisak ovih događaja istakla je da u Srbiji kao društvo „pokazujemo otpornost na nasilje, umesto da učinimo nešto protiv njega”. Jasmina Krunić ukazala je i na probleme u odnosu prema borbi protiv trgovine ljudima. Osvrnula se na kritike da organizacije civilnog društva suviše insistiraju na ovoj temi, iznevši podatak da prema procenama međunarodnih organizacija da u Srbiji za svaku identifikovanu žrtvu trgovine ljudima čak njih devet prođe neopaženo. Rekla je i da iz kompleksnosti ovog problema i trauma kroz koje su žrtve primorane da prođu, proizilazi potreba za međusektorskim odgovorom institucija.
Dok predstavnici države tvrde da nema sredstava za žrtve, i država ne finansira usluge koje žrtvama pružaju organizacije civilnog društva, novinari su ponovo otkrili zloupotrebe u raspodeli budžetskih sredstava. Naime, sredstva namennjena ranjivim grupama dobile su fantomske organizacije koje su lažirale svoje izveštaje, na štetu krajnjih korisnika.
Policija već dve godine bez direktora, Ministarstvo u v. d. stanju
Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istakao je da je policija jedna od institucija koje su bile najviše pogođene događajima iz maja. Kazao je da su ovi događaji, a potom i izbori koji su raspisani za decembar obustavili konsultacije Ministarstva unutrašnjih poslova sa organizacijama civilnog društva o izradi Zakona o unutrašnjim poslovima i da su usled toga neka od ključnih pitanja ostala nerešena.
Komentarišući reakciju države na tragične događaje, Elek je istakao da je kampanja za predaju nelegalnog oružja bila četrdeset puta uspešnija od prethodnih kampanja nakon 2015. Godine. Najavio je da o tome BCBP priprema izveštaj, koji će biti predstavljen početkom decembra. Komentarišući ostale mere države, istakao je da je raspoređivanje policajaca u školama u periodu nakon tragedije umirilo roditelje, ali i to da istraživanja iz Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da ovo neće povećati ni bezbednost ni osećaj bezbednosti u školama na duge staze.
Bojan Elek ukazao je i na probleme u policiji, među kojima je naročito istakao da policija nema direktora već dve godine, kao i da se načelnici svih sektora u Ministarstvu unutrašnjih poslova nalaze u statusu vršilaca dužnosti. U pitanju je hroničan nedostatak pošto je, prema rečima Eleka, policija imala samo dva direktora od 2006. godine.
Ova situacija je naročito sporna sa aspekta operativne nezavisnosti policije, koja podrazumeva sprečavanje vršenja političkog uticaja na policiju. Osim problema načelnika koji se nalaze u statusu vršilaca dužnosti, Elek kao problem u funkcionisanju policije ističe dolazak rukovodilaca iz Bezbednosno informativne agencije, čime se, kako navodi, zarobljava policija.
Čak 70% vršilaca dužnosti u državnoj upravi odlazeća vlada imenovala je nezakonito
Komentarišući reakciju Narodne skupštine na masovna ubistva u maju, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, rekao je da je ova institucija propustila priliku da ostvari pozitivan uticaj u prethodnom periodu. Istakao je da je, pre svega, trebalo da usvoji dopunu zakona koja bi poslužila kao pravni osnov za kampanju prikupljanja oružja, umesto zasnivanja ove akcije na naredbama ministra. Osvrnuo se i na ankentni odbor, koji je raspušten na pravno sumnjiv način i pre nego što je zaista počeo da radi.
Nenadić je istakao da se dnevnom redu poslednje sednice Narodne skupštine u objedinjenoj raspravi nalazilo 60 tačaka, od kojih su mnogi predlozi zakona nosili visoki koruptivni rizik, a da nije bilo vremena da se raspravlja o njima. U tom kontekstu naveo je primer zakona koji se bavi specijalizovanom izložbom „Expo 2027”.
Nenadić je dodao da je Vlada tokom jednogodišnjeg mandata nezakonito imenovala čak 70% vršilaca dužnosti u državnoj upravi i da oni nezakonito obavljaju svoju funkciju. Usled toga, oni naročito lako odgovaraju na svaki politički „mig”, koji bi mogao da pomogne u predizbornoj kampanji.
Izbori će koštati blizu 10 miliona evra, a izborni uslovi nisu poboljšani
Govoreći o izbornim uslovima, Nenadić je istakao da postoje ogromne razlike između ovogodišnjih i ranijih izbora. Istakao je da su ranije postojali pokušaji da se dijalog makar organizuje i da je postojalo izvesno angažovanje predstavnika Evropske unije, dok se dijalog danas praktično ni ne vodi.
Sve i kada je dolazilo do izvesnih promena, u pitanju su bile stvari oko kojih su se stranke vlasti i opozicije nagodile, kao što je, na primer, promena kvota za dodelu novca koji stranke dobijaju za kampanju iz budžeta. S druge strane, problemi finansiranja kampanje, zloupotrebe javnih resursa i funkcionerska kampanja ostaju nerešeni.
Jedini izuzetak je ono što je urađeno u Zakonu o elektronskim medijima, ali je i ta mera obesmišljena, ocenio je Nenadić. Objasnio je da je uvedena zabrana da neki mediji, televizije i radio stanice prenose informacije o nekim aktivnostima nekih funkcionera, samo onih koji su kandidati na izborima, i samo u nekom periodu. Sada je ta „kvazi zabrana” proširena sa 10 na 30 dana, iako je preporuka ODIHR-a da se proširi na celu izbornu kampanju. Nenadić je dodao da se ta zabrana neće uopšte odnositi na predsednika republike jer on nije kandidat na izborima, kao ni na predsednike beogradskih opština ako nisu kandidati za gradskog odbornika.
Govoreći o tome koliko će novi izbori koštati građane Srbije, Nenadić je rekao da će svaka partija iz budžeta dobiti novac za kampanju, što je iznos nešto manji od 10 miliona evra.
„Postoje i mnogi drugi troškovi, a veći broj njih je skriven. Svaka izborna kampanja mnogo košta, ljudi na vlasti baš u tom periodu troše mnogo novca za stvari koje bi im donele popularnost. Pomoć penzionerima sada, ranije mladima, novac za socijalne i razvojne programe, iako to možda ne bi bio prioritet da se ne održavaju izbori”, kaže Nenadić.
Konferenciju u celosti možete pogledati OVDE.
Ova konferencija je organizovana uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju (European Endowment for Democracy - EED) i sredstva Evropske unije. Za njenu sadržinu isključivo je odgovorna koalicija prEUgovor i ta sadržina ne izražava nužno zvanične stavove EED niti Evropske unije.
Vest sa konferencije pripremio je stažista BCBP Nikola Vlajnić.