Sprovođenje akcionih planova mora da se ubrza i fokus prebaci sa forme na suštinu kako bi Srbija ispunila sve obaveze i postala članica Evropske unije do 2025, istaknuto je na predstavljanju šestomesečnog izveštaja koalicije prEUgovor 13. aprila 2018. u Medija centru u Beogradu. Ocenjeno je da bi država trebalo da promeni pristup reformama u poglavljima 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, ljudska prava, slobode i bezbednost jer do sada nije postignut značajniji napredak, a stanje u nekim oblastima je i pogoršano.

EU prepoznala problem zarobljavanja države

Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) istakla je 3 novine u pregovorima o pristupanju: jasnu nameru EU da želi Zapadni Balkan „u svom dvorištu,“ potrebu da se pojača saradnja bezbednosnih institucija Srbije sa EU i prepoznavanje zarobljene države kao suštinskog problema.

Evropska unija je kroz nedavnu Strategiju o proširenju za Zapadni Balkan prvi put eksplicitno ukazala na problem zarobljene države koji opisuje stanje u kome neformalne grupe i pojedinci zloupotrebljavaju kanale vlasti da izvlače javne resurse u privatne svrhe, objasnila je Stojanović Gajić. Međutim, EU nije ispratila tu dijagnozu rešenjima kojima bi se ona predupredila. Stojanović Gajić ukazala je na primer dobre prakse u Makedoniji, gde je specijalni izaslanik EU Pribe u izveštaju pokazao kako su institucije zarobljene u korist jedne male grupe. Značaj tog izveštaja je što skreće pažnju na suštinu upravljanja i kvalitet demokratije a ne procenat usklađenosti zakona. Strategija proširenja predviđa da se takvi izveštaji urade i za druge zemlje, a koalicija prEUgovor poziva da to bude prioritet njenog sprovođenja.            

Stojanović Gajić je upozorila da buduću reviziju akcionih planova ne treba shvatiti samo kao pomeranje rokova i zadavanje novih aktivnosti, već treba otvoriti razgovor o tome na koji način da se otklone suštinski problemi u oblasti vladavine prava. EU bi takođe trebalo da stavi fokus na stanje u praksi i u novom Izveštaju Evropske komisije pokaže promenu pristupa. Pored samog datuma prijema bitna je dalja demokratizacija društva, što je misija koalicije prEUgovor, zaključila je Stojanović Gajić.

Stojanović Gajić je ukazala na izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i podataka o ličnosti koje bi unazadile nivo zaštite prava koja su garantovana postojećim zakonom.

„Pored ostalog, nacrt zakona predviđa da preduzeća u javnom vlasništvu koja su promenila status, a koja raspolažu velikim javnim prirodnim resursima, budu izuzeta od zahteva za slobodnim pristupom informacijama. To može biti štetno zbog sprečavanja eventualne korupcije, kao izostajanje pravovremenog identifikovanja grešaka u upravljanju,“ rekla je Stojanović Gajić.

Istraživačko novinarstvo ugroženo izmenama zakona

Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) složio se da će predložene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja onemogućiti rad istraživačkih novinara, jer se rok za dobijanje traženog dokumenta može produžiti na 2 godine. CINS državnim organima godišnje upućuje oko 2000 zahteva za pristup informacijama koje su neophodni izvori za pouzdanu priču.

„Od istraživačkog novinarstva u Srbiji neće ostati ništa ukoliko bude usvojene predložene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama,“ upozorio je Čečen. Loše stanje u medijima i najavljene izmene Zakona nisu dobri primeri promena u zemlji koja treba 2025. da bude punopravna članica EU.

Fenomen zarobljene države Čečen je ilustrovao na primeru prekomernih kontrola medijskih kuća, među kojima su trenutno na udaru Južne vesti. O ovim inspekcijama se govori i u Izveštaju Evropske komisije za 2017. Uprkos tom izveštaju, naglasio je Čečen, i dalje dramatično slabi finansiranje medija.

Bez napretka u sektoru ljudskih prava

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) naglasila je da je sve što se tiče rodne ravnopravnosti u zastoju i skrenula pažnju na protivustavne izjave predsednika države dok je govorio o natalitetskim merama.

„Posebno zabrinjavaju obavezne procedure u vezi sa abortusom, koje će podrazumevati savetovanje sa sveštenicima, psiholozima, koje će za posledicu imati i lekarske ’prigovore savesti’, a potom smanjenje broja sigurnih mesta za obavljanje abortusa, što će direktno ugroziti zdravlje žena,“ navela je Ignjatović.

„Najave mera u vezi sa abortusom su u potpunosti suprotne ustavu, porodičnim vrednostima, međunarodnim standardima. Suštinski, mere su protiv žena,“ Ignjatović je upozorila.

Na primeru nacionalnog SOS telefona za žene žrtve nasilja, za koji je licencu dobila jedino organizacija čija je predstavnica u beogradskim izborima bila na listi vladajuće stranke, Ignjatović je istakla kao veliki problem što u socijalnoj zaštiti „ne možemo da kontrolišemo na koji način i kome se dodeljuju sredstva.“

(Ne)zavisno sudstvo?

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija (TS) ukazao je na primere iz oblasti pravosuđa, gde se o ustavnim amandmanima raspravlja u atmosferi u kojoj predstavnici vlasti vređaju profesionalna udruženja i odbacuju njihove kritike. Predložene ustavne promene u oblasti pravosuđa „ne donose veću nezavisnost sudstva i tužilaštva od vlasti, već otvaraju nove kanale za uticaj na njih,“ Minić je istakao.

Minić je takođe upozorio da se neke reforme na evropskom putu obavljaju da bi se uklopile u najšire evropske okvire, zbog čega neće biti suštinskih promena, a može dovesti i do nazadovanja. Kao primer Minić je naveo da u pravosudnim savetima sudije i tužioci neće imati većinu, a da će Pravosudna akademija biti „jedina ulazna tačka za nove sudije i tužioce.“

U oblasti migracija potreban dijalog svih aktera na terenu

Miroslava Jelačić Kojić iz Grupe 484 govorila je o migracionoj politici. Istakla je da je u oblasti migracija načinjen napredak jer su posle više godina u martu 2018. usvojeni sistemski Zakon o azilu i privremenoj zaštiti i Zakon o strancima. Pored brojnih dobrih aspekata zakona, stav Grupe 484 je da ima mnogo prostora za napredak, istakla je Jelačić Kojić.

Nov izazov predstavljaće priprema i primena podzakonskih akata koji su potrebni za realizaciju novih propisa. Još važnija je izgradnja institucionalnih kapaciteta i kapaciteta OCD koje rade na terenu zbog niza novina, posebno kod postupanja sa migrantima koji nezakonito borave na teritoriji Srbije, Jelačić Kojić je naglasila.

U narednom periodu je presudno da svi zainteresovani akteri koji su aktivni na terenu, poput institucija i organizacija civilnog društva ostvare konstruktivni dijalog. Takvu vrsta dijaloga Jelačić Kojić vidi kao značajan prvi korak ka postizanju rešenja u institucionalnim pitanjima, kao i pitanjima koordinacije i strateškog okvira, što će doprineti boljoj implementaciji usvojenih propisa, zaključila je Jelačić Kojić.

Konferencija je deo projekta „Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“, koji finansira Evropska unija. Organizaciju konferencije podržala je i Ambasada Kraljevine Holandije, u okviru MATRA programa.

O prEUgovoru

Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24. Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pridruživanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.

Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).

Aktivnosti prEUgovora možete pratiti na sajtu, Fejsbuku i Tviteru.