U Srbiji, kontrola nad radom policije je više privid nego stvarnost. Iako postoje formalni mehanizmi nadzora, poput Sektora unutrašnje kontrole (SUK), njegovo delovanje sve više odražava političke prioritete, a ne profesionalne standarde i zakonitost. Politička zloupotreba policije u Srbiji poslednjih meseci postaje sve očiglednija, dodatno urušavajući poverenje građana u instituciju koja bi trebalo da bude nepristrasna i u službi javnog interesa.
Autor: Rastko Naumov
Policija bi trebalo da bude depolitizovana institucija koja štiti sve građane podjednako. Realnost pokazuje drugačiju sliku. Način postavljanja rukovodilaca u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), selektivna primena zakona i nekažnjeni slučajevi policijskog nasilja ukazuju da politička kontrola nad policijom nije izuzetak već ustaljena praksa.
Pasivnost policije tokom izbora i tolerisanje nepravilnosti
Najnoviji primeri problematičnog postupanja policije viđeni su tokom lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru. Građani su tada izrazili sumnju u autentičnost pojedinih pripadnika policije, suočeni s pojavom uniformisanih, tetoviranih muškaraca bez ikakvih identifikacionih oznaka. Oni su nosili uniforme i oznake Žandarmerije, mnogi od njih nisu imali propisane pločice s imenom, što je dodatno podgrejalo sumnje o prisustvu parapolicijskih struktura.
Zabrinjavajuće je i to što su brojni građani i opozicioni kontrolori prijavljivali konkretne izborne nepravilnosti - poput organizovanog dovođenja glasača, fotografisanja glasačkih listića i verbalnih pritisaka - ali bez ikakvih vidljivih posledica. Uprkos prisustvu velikog broja policajaca, oni nisu reagovali na očigledne izborne nepravilnosti. Njihova uloga bila je više simbolična nego operativna - kao sredstvo kontrole javnog reda, ali ne i zaštite izborne regularnosti.
Politički zvaničnici MUP-a nisu javnosti objasnili razlog prisustva velikog broja policajaca. Ni SUK, koji je po zakonu dužan da ispita ovakvo postupanje policije, nije se oglasio. Ovaj sektor ima zadatak da nadzire primenu zakona među pripadnicima MUP-a, kroz operativni i preventivni rad. Međutim, zbog nedostatka stvarne operativne samostalnosti, SUK uglavnom izostaje s blagovremenim i odlučnim reakcijama na neprofesionalno postupanje policije. Njegovo delovanje može se stoga okarakterisati kao pasivno i marginalizovano, jer nije adekvatno reagovao ni na ranije problematične postupke policije.
SUK bez odgovora na represivne akcije policije tokom protesta
Tokom aktuelne društveno-političke krize, uzrokovane padom nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu, policija je privodila aktiviste, studente i druge učesnike protesta na informativne razgovore. Ova privođenja se mogu tumačiti kao sredstvo zastrašivanja i pritiska na političke neistomišljenike, ali i prilika za nezakonito instaliranje špijunskog softvera na njihovim mobilnim telefonima. Uz to, zabeleženi su brojni slučajevi hapšenja uz primenu nepotrebne i prekomerne sile, pa čak i primeri policijske torture. Najizraženije zloupotrebe evidentirane su tokom protesta.
Jedan od incidenata dogodio se krajem aprila 2025. godine u Novom Sadu, kada je policajac udario studentkinju Poljoprivrednog fakulteta u glavu tokom protesta ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Povređena devojka zadobila je potres mozga i morala je da bude hospitalizovana.
Tokom velikog protesta u Beogradu 15. marta 2025, prema svedočenjima hiljada građana i medijskim izveštajima, korišćeno je nepoznato sonično oružje koje je izazvalo paniku, povrede i ozbiljno narušavanje zdravlja okupljenih. Nadležne institucije - MUP, Bezbednosno-informativna agencija, Ministarstvo zdravlja - zvanično su demantovale upotrebu zvučnog topa. Međutim, kasnije je potvrđeno da MUP poseduje takve uređaje, nabavljene još 2021. godine, uz tvrdnju da nisu upotrebljeni. Ipak, nepoznato je da li je SUK pokrenuo istragu kako bi proverio navode o korišćenju ovog oružja, što dodatno potkrepljuje sumnje u prikrivanje istine.
Policijsko nasilje bilo je evidentno i tokom protesta početkom novembra 2024. godine u Novom Sadu, par dana nakon pada nadstrešnice. Tada je grupa maskiranih muškaraca, koja se infiltrirala među mirne demonstrante, počela da gađa kamenicama Gradsku kuću, na šta je policija odgovorila bacanjem suzavca. Policija u civilu, prisutna na tom protestu je bez prethodne legitimacije uhapsila opozicione političare i aktiviste. Ovu policijsku reakciju policijski rukovodilac ocenio je kao profesionalnu.
Poseban slučaj predstavlja Ilija Kostić, 74-godišnji Novosađanin, koji je u novembru 2024. priveden pod optužbom za navodni napad biber sprejem. Tokom boravka u Policijskoj upravi Novi Sad, više policajaca u civilu ga je, prema njegovim tvrdnjama, brutalno zlostavljalo, što je rezultiralo gubitkom dela tela. Iako je tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici pokrenulo istragu protiv nepoznatih počinilaca za mučenje i tešku telesnu povredu, do aprila 2025. nisu identifikovani izvršioci, prepoznavanje nije sprovedeno, a istraga je zapala u ćorsokak uprkos saslušanju 29 svedoka. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je na konferenciji za medije najavio da će ovaj slučaj preuzeti novi vršilac dužnosti načelnika SUK-a, ali do sada nije zabeležen značajniji napredak.
Pored navedenih incidenata, tokom studentskih saobraćajnih blokada zabeleženi su brojni slučajevi povređivanja. Prema zakonskim odredbama, policija je dužna da obezbedi sva javna okupljanja, uključujući i ona koja nisu formalno prijavljena, kao što su kratkotrajne blokade u trajanju od petnaest minuta.
Kontinuitet policijskog nasilja
Ovi primeri nisu izolovani, već predstavljaju nastavak pogrešne policijske prakse u Srbiji. Na sličan način došlo je do policijskog nasilja tokom protesta u decembru 2023. godine, nakon parlamentarnih izbora i navodne izborne krađe, kao i tokom protesta u julu 2020. godine, kada je najavljen nova zabrana kretanja zbog pandemije COVID-19. Tada su se među mirnim demonstrantima pojavili maskirani muškarci sa kapuljačama koji su počeli da gađaju policijske pripadnike, što je izazvalo reakciju policije prema mirnim protestantima. Nije poznato da li je SUK pokrenuo postupak kontrole protiv policajaca koji su primenili prekomernu silu u decembru 2023. godine, dok je u vezi sa julskim protestima doneta samo jedna presuda.
Slučaj smrti Dalibora Dragijevića, posebno je uznemirio sprsku javnost prošle godine. On je preminuo je 7. aprila 2024. tokom zadržavanja u policijskoj stanici u Boru, a MUP je u početku tvrdio da je preminuo prirodnom smrću. Međutim, obdukcija je pokazala da je smrt nastupila usled torture. Sektor unutrašnje kontrole je tek u februaru 2025. godine dostavio dva izveštaja o sprovedenoj unutrašnjoj kontroli Višem javnom tužilaštvu u Nišu, koje vodi istragu u ovom predmetu.
Slučajevi policijskog nasilja, koji su navedeni u ovom tekstu, ne ukazuju samo na pojedinačne propuste, već na sistemsku zloupotrebu policije u političke svrhe. U periodima društvenih kriza, policija se ne koristi kao sredstvo očuvanja reda i prava, već kao oruđe za gušenje protesta i zastrašivanje neistomišljenika. Nekažnjivost za prekomernu silu, kao i odsustvo istraga u politički osetljivim slučajevima, produbljuju osećaj nepravde i podrivaju poverenje građana.
Sektor unutrašnje kontrole, iako zakonski zamišljen kao nezavisan mehanizam nadzora, sve češće deluje kao instrument političkog pritiska. Kada se oglasi - što je retko - SUK to čini selektivno. To najbolje pokazuje slučaj iz Futoga, u kojem je policajac suspendovan istog dana, dok su brojni teži slučajevi ostali bez odgovora. Takva brzina reakcije, u ovom slučaju, očigledno nije bila uslovljena zakonitošću, već političkom pozadinom suspenzije. Ovakva praksa jasno razotkriva dvostruke aršine i obesmišljava nadzornu ulogu SUK-a.
Zbog toga obrazac političke zloupotrebe policije mora biti zaustavljen kroz reforme koje će obezbediti transparentnu kontrolu, odgovornost i depolitizaciju. Sektor unutrašnje kontrole mora biti osnažen kao istinski nezavisan organ, zaštićen od političkih uticaja. Bez temeljne reforme, poverenje građana neće biti obnovljeno, a policija će i dalje ostati produžena ruka političke vlasti.
Miloš Jovanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Tekst je objavljen u okviru projekta koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije. Za iznete stavove odgovoran je autor i oni ni na koji način ne predstavljaju stavove Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje.