U srpskoj policiji uspostavljen je kontinuirani trend političkog uticaja, koji utiče na napredovanje i degradaciju pojedinih policijskih službenika, o čemu svedoči i nedavni primer iz Novog Sada.
Krajem maja 2025. godine mediji su objavili da je načelnik Policijske uprave u Novom Sadu, Goran Radonjić, smenjen sa te pozicije. Ubrzo nakon toga, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić obratio se javnosti i izjavio da Radonjić nije smenjen, već da je, po ranijem dogovoru, raspoređen na novo radno mesto - pomoćnika načelnika Komandno-operativnog centra u sedištu Direkcije policije u Beogradu. Ministar je ovu kadrovsku promenu obrazložio kao deo šire reorganizacije koja uključuje imenovanje novog direktora policije i promene u policijskim upravama. Posebno je naglasio da premeštaj nema veze sa događajima i intervencijama policije na protestu.
Netransparentna imenovanja i degradacije u srpskoj policiji
Međutim, nezvanične informacije iz više izvora ukazuju na to da je do premeštanja došlo neposredno nakon incidenta u Novom Sadu, kada je policija intervenisala protiv pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Naime, tokom protesta, pristalice SNS-a su ispred stranačkih prostorija gađale demonstrante jajima i plastičnim flašama. Policija je tada intervenisala protiv pristalica SNS-a, što je neuobičajen primer delovanja protiv članova ili simpatizera vladajuće stranke. Ova intervencija izazvala je kontroverze, jer su prethodni slučajevi policijske brutalnosti, poput onih nad studentima, aktivistima i na protestima u Novom Sadu, prolazili bez posledica po rukovodstvo policije. Ovaj događaj je, prema navodima izvora, bio neposredni povod za smenu Radonjića.
Ovo nije izolovan slučaj. Načelnik Policijske uprave Kraljevo je prebačen na poziciju zamenika načelnika krajem marta 2025. godine. Iako je ova promena prošla gotovo neprimećeno u većini medija, nezavisni izvori su otkrili da joj je neposredno prethodio incident u kojem su građani jajima gađali gradonačelnika Kraljeva - člana Glavnog odbora SNS-a. Taj događaj je usledio nakon što je gradonačelnik na društvenim mrežama podelio kontroverznu objavu koja je uključivala fotografiju krvavog srednjeg prsta, što je tumačeno kao provokacija prema demonstrantima. Neposredno pre ove kadrovske promene, predsednik Srbije javno je upozorio da će svi policajci koji ne budu želeli da „štite poredak i zakon“ biti smenjeni. Ova izjava dodatno osvetljava kontekst u kom izvršna vlast vrši direktan uticaj na operativnu samostalnost i kadrovske odluke unutar srpske policije.
Pored navedenih promena načelnika policijskih uprava tokom aktuelne društveno-političke krize, srpska policija je, posle više od tri godine, dobila trećeg direktora. Konkurs za izbor novog direktora policije raspisan je krajem oktobra 2024. godine i od 12 prijavljenih kandidata u uži izbor ušlo je njih šest. Međutim, Vlada Srbije imenovala je Dragana Vasiljevića za vršioca dužnosti direktora policije 27. februara 2025. godine. On je prethodno obavljao funkciju pomoćnika direktora, dok je ta pozicija formalno bila upražnjena, a u javnosti je već bio percipiran kao faktički direktor policije. Ministar unutrašnjih poslova tada je izjavio da konkurs još nije završen zbog političke situacije i rada Vlade u tehničkom mandatu, a Vasiljević je imenovan pre nego što je Skupština zvanično konstatovala ostavku premijera. Prema navodima medija, njegovo imenovanje zasnovano je na dobrim odnosima sa političkim rukovodstvom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Konačno, 30. aprila 2025. godine, nova Vlada ga je imenovala za direktora policije na puni petogodišnji mandat. Dokumentacija o sprovedenom konkursu nije dostupna javnosti, što dodatno potkopava poverenje u transparentnost postupka i pojačava sumnje u političku pozadinu ove odluke.
Zapravo, transparentnost je ključni uslov ako srpska policija želi da povrati poverenje građana u svoj rad. Ona se mora odnositi ne samo na operativno delovanje policije, već i na oblast upravljanja ljudskim resursima. Međutim, Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koji definiše uslove za popunjavanje rukovodećih pozicija, proglašen je poverljivim dokumentom. Zbog toga javnost nema uvid u kriterijume koje neko mora da ispuni da bi, na primer, postao načelnik policijske uprave. Građani su tako primorani da se oslanjaju isključivo na izjave političkih funkcionera MUP-a, bez mogućnosti da provere stvarne okolnosti i dokumentaciju. To otvara prostor za političku manipulaciju, jer kadrovska rešenja mogu biti predstavljena kao profesionalna, dok u stvarnosti odražavaju partijske interese, a ne stručnost i zakonitost. Time se dodatno produbljuje problem političke (ne)podobnosti u policiji, u kojoj neformalni uticaji mogu omogućiti napredovanje jednih, a degradaciju drugih.
Politički obračuni sa policijskim neistomišljenicima
Tokom aktuelne krize zabeležena su dva značajna primera koji ukazuju na politički motivisane kadrovske odluke unutar MUP-a. Prvi primer odnosi se na policajku Katarinu Petrović koja se suočava sa novim disciplinskim postupkom nakon što je javno, putem društvene mreže X, pozvala kolege da podrže studentske zahteve. Iako ju je Apelacioni sud prethodno oslobodio optužbi za odavanje poverljivih informacija u slučaju saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovao Nikola Petrović, kum predsednika Srbije, disciplinski organ Policijske uprave Valjevo ju je u tom postupku proglasio odgovornom za težu povredu službene dužnosti. Drugi primer je general Božidar Živković, koji je prevremeno penzionisan zato što je njegov sin učestvovao u studentskim blokadama - što je javno potvrdila predsednica Narodne skupštine u televizijskoj emisiji. Ovi slučajevi ukazuju na to da profesionalizam i dosadašnji rad pojedinih policijskih službenika može biti zanemaren ukoliko se oni, ili članovi njihovih porodica, nađu u sukobu sa interesima političkog rukovodstva.
Drugim rečima, u prošlosti je definisano kao nepisano pravilo da se smenjivanje i postavljanje rukovodilaca često podudara sa dolaskom novih ministara unutrašnjih poslova ili se sprovodi kao odgovor na postupke policajaca koji nisu u skladu sa očekivanjima vlasti. Tako je, na primer, juna 2014. godine, nakon imenovanja Nebojše Stefanovića za ministra, došlo do takozvane „seče generalaˮ, kada je više visokih policijskih funkcionera razrešeno. Sličan obrazac viđen je i 2020. godine, kada je postavljanjem Aleksandra Vulina za ministra, Veselin Milić imenovan po drugi put za načelnika Policijske uprave za Grad Beograd. Poseban primer političkog upliva predstavlja karijera bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović. Ona je zahvaljujući političkoj podršci obavljala poslove daleko iznad zakonskih ovlašćenja svoje funkcije, ali je u januaru 2025. godine prvostepeno osuđena za trgovinu uticajem. Nasuprot tome, policijski inspektori koji su razotkrili slučaj „Jovanjicaˮ - jednu od najvećih plantaža marihuane u Evropi - umesto priznanja, bili su premešteni na niža radna mesta, što dodatno potvrđuje postojanje politički motivisanog upravljanja kadrovima unutar MUP-a.
Ovakva praksa ima višestruke negativne posledice. Najpre, narušava poverenje građana u policiju, dok istovremeno demotiviše časne i profesionalne policajce i doprinosi stvaranju klime u kojoj se lojalnost političkom vrhu vrednuje više od zakonitosti i stručnosti. Ako se ovakav trend ne zaustavi, rizikuje se dalja degradacija policije kao institucije. Zbog toga je neophodno uspostaviti transparentne procedure za kadrovsko odlučivanje unutar MUP-a i ojačati otpornost policije na političke uticaje. Samo na taj način moguće je obnoviti poverenje javnosti i stvoriti profesionalnu, nezavisnu i odgovornu policiju u službi građana, a ne u službi političkih interesa.
Miloš Jovanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Tekst je izvorno objavljen u nedeljniku Radar 12. juna 2025.
Tekst je objavljen u okviru projekta koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije. Za iznete stavove odgovoran je autor i oni ni na koji način ne predstavljaju stavove Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje.