Evropska komisija objavila je novi godišnji izveštaj o Srbiji za 2019. godinu. S obzirom da je, usled pandemije COVID-19 i održavanja izbora u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana, objavljen sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, izveštaj se osvrće i na niz događaja koji su obeležili 2020. godinu.
Ovogodišnji izveštaj još je kritičniji o stanju političkih kriterijuma i dometu reformi u poglavljima 23 i 24 u Srbiji. „Napredak u vladavini prava nije brz i efektivan kao što bi se očekivalo od zemlje koja pregovara članstvo“, navodi se u komunikaciji Evropske komisije koju izveštaj prati. U oblasti pravosuđa i osnovnih prava (Poglavlje 23) ostvaren je vrlo ograničen napredak, dok je ocena tek malo bolja u oblasti pravdom, slobodom i bezbednosti (Poglavlje 24) - „izvestan napredak“. Kao naročito kritične oblasti u kojima hitno treba pojačati reformske napore istaknute su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, medijske slobode, procesuiranje ratnih zločina i borba protiv organizovanog kriminala.
Izveštaj ukazuje na niz problema o kojima smo alarmirali u poslednjem prEUgovor Alarm izveštaju:
- Podela vlasti i sistem kočnica i ravnoteža ozbiljno su ugroženi dominacijom izvršne vlasti i pasivnošću Narodne skupštine, naročito tokom vanrednog stanja u proleće 2020.
- U atmosferi netolerancije prema bilo kakvoj kritici, napadi na kritičare vlasti dolaze čak i iz skupštinskih klupa.
- Nastavljaju se pritisci na pravosuđe i blaćenje pojedinih sudija i tužilaca u tabloidima, dok se stalno odlažu ustavne izmene koje treba da obezbede nezavisnost ove grane vlasti.
- Nastavlja se zastrašivanje novinara, naročito na lokalnom nivou, a vlast je čak i uhapsila novinarku zbog cenzure uvedene na izveštavanje o pandemiji.
- Više aktera je dovelo u pitanje primerenost i srazmernost strogih restriktivnih mera tokom vanrednog stanja, poput policijskog časa, kao i drugih zvaničnih mera, ali je Ustavni sud Srbije bio pasivan.
- Vladajuća partija apsolutno je dominirala u medijskom prostoru pred izbore, često mešajući svoju kampanju sa zvaničnim nastupima predsednika Srbije i zvaničnom politikom suzbijanja epidemije, dok je nadležno Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ostalo pasivno.
- Izjave najviših zvaničnika tokom pandemije suprotne su strateškom opredeljenju Srbije za evropske integracije.
- Potrebno je hitno imenovati novog šefa Pregovaračkog tima. Ovo mesto upražnjeno je već više od godinu dana.
- Nastavlja se vedeizacija javne uprave, naročito u slučaju viših službenika, čime Srbija krši sopstveni zakon.
- Time što je zakonom omogućila izuzimanje velikih infrastrukturnih projekata iz opštih pravila o javnim nabavkama, Srbija obesmišljava nedavno unapređenje ovih pravila i zaobilazi evropske standarde.
U izveštaju se pominju i kontroverzni spisak organizacija civilnog društva koje su pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma bez jasnog pravnog osnova, afera Krušik u kontekstu potrebe za unapređenjem pravila o zaštiti uzbunjivača, uvođenje sistema masovnog pametnog nadzora u Beogradu, nedostatak političkog pluralizma koji je obeležio tok i ishod junskih opštih izbora, kao i nasilje na protestima koji su usledili nakon izbora i najave novih restriktivnih mera.
U oblastima o kojima prEUgovor redovno izveštava mnoge ocene i preporuke uporno se ponavljaju, što svedoči o nedovoljnim i neubedljivim reformama.
U oblasti antidiskriminacione politike i rodne ravnopravnosti i dalje se kasni sa usvajanjem strateških i zakonskih akata, postoji nejasna podela odgovornosti između institucija, vlada anti-rodni diskurs i prepoznaje se govor mržnje prema braniteljima ljudskih prava i LGBTI osobama.
Izveštaj potvrđuje da državni organi nisu primenili brojne zakone i planove za borbu protiv korupcije. Osim alarmantnih problema navedenih iznad, Evropska komisija je ukazala i na obavezu da se i za hitne nabavke u vezi sa pandemijom COVID-19 obezbedi primena načela transparentnosti i konkurencije, što Srbija nije poštovala. I dalje imamo nedovoljno osuđujućih presuda za korupciju na visokom nivou. Opšte ocene o „ograničenom napretku“ u borbi protiv korupcije zasnovane su pre svega na činjenici da su izvršene neke pripreme za sprovođenje Zakona o sprečavanju korupcije (npr. zapošljavanja u Agenciji), mada je i tu probijen rok za izbor članova Veća Agencije.
I u delu migracija i azila nema značajnih novina, jasne kvalifikacije o određenim ključnim pitanjima su izostale. Na primer, konstatuje se da većina migranata koji su prisutni u Srbiji nema pravni status, ali izostaje bilo kakva ocena ili preporuka šta bi trebalo po tom pitanju da se promeni. Iako se u oblasti Šengena i spoljnih granica ističe kako su pojačani infrastukturni kapaciteti i oprema za zaštitu granice, ništa nije rečeno o postavljanju žice na granici sa Severnom Makedonijom.
Potvrđuje se niz problema u borbi protiv organizovanog kriminala na koje prEUgovor godinama ukazuje: policija nema operativnu autonomiju od ministarstva unutrašnjih poslova i ne sarađuje adekvatno sa tužilaštvom, a u krivičnim istragama i dalje zavisi od BIA za tajni nadzor nad komunikacijama, što nije u skladu sa evropskim standardima. Takođe, vidna je nesrazmera između masovnih hapšenja koje sprovodi policija i hapšenja koja potvrdi tužilac, što rezultuje znatno manjim brojem sudskih epiloga.
Ponovljene su ocene iz prEUgovor Alarma o nedostatku osoblja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, nedostatku budžeta za kompenzaciju žrtvama i primetnom smanjenju broja formalno identifikovanih žrtava u 2019. godini.
U oblasti regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa Evropska komisija je pohvalila Srbiju zbog multilateralnih aktivnosti i zbog podsticaja koje je dala za uklanjanju međusobnih trgovinskih i saobraćajnih barijera među zemljama Zapadnog Balkana. Komisija je ukupno pozitivno ocenila bilateralne odnose Srbije sa većinom suseda, primećujući tenzije u odnosima sa Crnom Gorom u vezi sa zakonom o slobodi veroispovesti, i nastavak nestabilnih odnosa sa Hrvatskom.
O tome šta je u političkim kriterijumima i poglavljima 23 i 24 urađeno od maja do oktobra 2020. godine čitajte uskoro detaljnije u novom prEUgovor Alarm izveštaju.