Transparentnost Srbija, u ime koalicije prEUgovor, daje predloge za poboljšanje Vladinog Predloga izmena i dopuna zakona o sprečavanju korupcije kroz deset konkretnih amandmana.
Zakon o sprečavanju korupcije imao je dvostruki debi - najpre je, krajem maja 2019. godine, Zakon „stupio na snagu“, da bi 1. septembra 2020. počela njegova primena. Ministarstvo pravde je početak primena Zakona propratilo objašnjenjem da je usaglašen sa preporukama država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO) i da su njegovi osnovni ciljevi zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost organa javnih vlasti i javnih funkcionera. Članica koalicije prEUgovor, Transparentnost Srbija, ukazala je na napredak u pojedinim delovima, ali i na rešenja koja predstavljaju korak unazad.
Godinu dana nakon sopstvene ocene o postignutoj „usaglašenosti“ sa preporukama GRECO, Ministarstvo pravde je pripremilo izmene i dopune istog zakona, koje su „neophodne radi potpunog usklađivanja sa preporukama GRECO“. Vlada je septembra 2021. zatražila usvajanje ovih izmena i doopuna po hitnom postupku, iako su nedostaci poznati još od oktobra 2020. Javna rasprava iz avgusta 2021. nije bila sprovedena na način predviđen Poslovnikom Vlade, a rad na ovom zakonu nije bio predviđen ni godišnjim planom rada Vlade, pa je zainteresovanoj i široj javnosti postalo poznato da će se promene vršiti tek kada je predlog već došao u Skupštinu. Narodna skupština počinje raspravu o Predlogu izmena i dopuna 21. septembra 2021.
U ovoj publikaciji, Transparentnost Srbija, u ime koalicije prEUgovor, daje predloge za poboljšanje Vladinog predloga izmena i dopuna zakona kroz deset konkretnih amandmana. Obrazloženi predlozi ovih amandmana dostavljeni su poslaničkim grupama i radnim telima Narodne skupštine, Vladi Republike, Srbije, Ministarstvu pravde, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo i Agenciji za sprečavanje korupcije.
Između ostalog, prihvatanje naših amandmana obezbedilo bi da budu jasnija pravila za obavljanje drugih poslova tokom javne funkcije i da preduzeća u vlasništvu funkcionera i članova njihovih porodica prijavljuju širi krug informacija o svom poslovanju. Naši amandmani takođe otklanjaju nedostatke Vladinog predloga kada je reč o situacijama kada bivši javni funkcioneri mogu da zasnuju radni odnos ili poslovnu saradnju sa privrednim subjektima. Kako bi se izbegle moguće zloupotrebe, predložili smo potpunija pravila o prijavljivanju gotovog novca u izveštajima o imovini javnih funkcionera. Na kraju, ukazali smo na probleme koji mogu nastati kod kažnjavanja prekršaja i predložili značajno unapređenu definiciju krivičnog dela „Neprijavljivanje imovine i prihoda“.
Izradu ove publikacije omogućio je Balkanski fond za demokratiju, program Nemačkog Maršalovog fonda SAD i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu u okviru projekta „PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije“.