Nepostojanje direktne saradnje policije i pravosudnih organa Srbije i Kosova u ogromnom broju slučajeva čini ove organe paralisanim i nesposobnim da se bore protiv kriminalaca, koji u takvoj situaciji bivaju nekažnjeni - istaknuto je na CHATvrtku koalicije prEUgovor.
Tema trećeg prEUgovor CHATvrtka bilo je postojeće stanje u oblasti policijske saradnje između Beograda i Prištine, kao i nemogućnost efikasnog suzbijanja organizovanog kriminala koji tangira dve zajednice, zbog nedovoljnog napretka u ovoj oblasti. Iskustvo i saznanja iz ove oblasti predstavili su istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek i novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Anđela Milivojević.
Oblast policijske saradnje pokrivena je Poglavljem 24 pristupnih pregovora Srbije i EU, a Izveštaj sa skrininga za ovu oblast navodi da Srbija mora da uspostavi isti nivo policijske saradnje sa Kosovom kao sa svojim drugim susedima, rečeno je tokom skupa.
Trenutno dostupna verzija Akcionog plana za poglavlje 24 ne navodi konkretne mere u cilju ispunjavanja ove preporuke, a očekuje se da ova tema bude pokrivena u procesu dijaloga Beograda i Prištine u okviru pregovaračke platforme za Poglavlje 35. Ukoliko Srbija ne napravi dovoljan napredak u saradnji sa Kosovom, dalji pregovori u ostalim poglavljima mogu biti blokirani naveli su izlagači.
Poglavlje 35 je, očigledno, specifično za Srbiju, i nijedna druga zemlja nije morala da se sa takvim ili sličnim poglavljem suočava na svom putu evrointegracija. Ovo znači da poglavlje 35 nema svoj acquis (pravne tekovine EU), kao što ga imaju ostala pregovaračka poglavlja. Ono što brine je činjenica da proces pregovora nije dovoljno transparentan, jer uglavnom gađani nemaju pristup. Naime, proces usvajanja pregovaračkih pozicija za poglavlje 35 će biti poverljiv, što nije slučaj sa ostalim poglavljima.
Međutim, dok Beograd i Priština pregovaraju, organizovane kriminalne grupe nesmetano sarađuju jer efikasni mehanizmi za suzbijanje njihovih aktivnosti ne postoje. Dodatno, uz normalizaciju odnosa sa Kosovom, borba protiv organizovanog kriminala je jedan od prioriteta za Srbiju u okviru pregovora o članstvu u EU, te je neophodo što pre uspostaviti efikasne mehanizme za njegovo suzbijanje.
Trenutno stanje u oblasti policijske saradnje
Direktna saradnja polcija Srbije i Kosova ne postoji, ukoliko ne računamo nekoliko sporazuma koji su potpisani poslednjih godina, nego se više obavlja ad hoc, vrlo često koristeći kreativne načine saradnje budući da formalnopravni uslovi za to praktično ne postoje. Primera radi, u martu ove godine je održan sastanak šefova srpske i kosovske policije i to je bio prvi direktni sastanak šefova policije dve zajednice, dešavaju se sastanci srpske i kosovske granične polciije, a postojala je i saradnja između srpske, kosovske i albanske policije koja se ticala sprečavanja krijumčarenja ukradenih vozila sa teritorije EU.
Najfunkcionalnija saradnja se obavlja kroz ILECUs mehanizam (International Law Enforcement Co-ordination Units), projekat koji je podržala EU, kojim se omogućava veza sa kontaktnim tačkama za Evropol, Interpol, Evrožast, nacionalne pravosudne organe itd. Preko ovog neformalnog mehanizma se razmenjuju informacije od velike važnosti za policijsku i pravosudnu saradnju, ali je loše što tako dobijene informacije ne mogu da se koriste pred sudovima jer se dobijaju na neformalan način.
Policijska saradnja Srbije i Kosova se uglavnom obavlja preko posrednika kakvi su UNMIK i EULEX, što često zna da usporava proces. Policajci iz dve zajednice su primorani da, prilikom operativnih policijskih akcija, često nalaze kreativne načine da doskoče kriminalcima, ali kada je u pitanju suzbijanje organizovanog kriminala takvi načini su jako organičeni. Za razliku od policija i pravosudnih organa, kriminalci sa jedne i druge strane, nažalost, koriste situaciju i odlično sarađuju.
Kriminalci koriste "sivu zonu" i bivaju nekažnjeni
Kriminalci vrlo često, ne samo u slučaju Kosova i Srbije, znaju da jako dobro zloupotrebljavaju situaciju u konfliktnim zonama i preokrenu je u svoju korist. Postoje brojni primeri kriminalaca koji koriste specifičnu situaciju u kojoj su Srbija i Kosovo da bi ostali nekažnjeni za krivična dela za koja su optuženi.
Jedan od indikativnih primera je i primer visoke službenice sa Kosova koja je optužena za korupciju, protiv koje je pokrenuta istraga i započelo suđenje. Međutim, kako je ona rođena u Bujanovcu, sa Kosova je otišla u Bujanovac, a pravosudni organi nisu mogli da je lociraju budući da Kosovo ne može da pošalje zahtev za izručenje Srbiji. Optužena je ostala dovoljno dugo u Bujanovcu da krivični postupak zastari, a kada se to desilo, vratila se na Kosovo kao da se ništa nije desilo. Institucije su ostale nemoćne pred ovim, kao i pred mnogim drugim slučajevima. Takođe je poznat primer čoveka iz Srbije, koji je prošle godine svojim automobilom nostio 12kg vojnog eksploziva, prešao iz Srbije u Prištinu, dok kosovska policija nije dobila dojavu o tome i uhapsila ga. Kosovsko tužilaštvo se obratilo našem tužilaštvu i Ministarstvu pravde i obavestilo ih da će uhapšenog da optuže za terorizam, ali naše Ministarstvo pravde nije moglo da odgovori jer Srbija ne priznaje Kosovo. Srpsko tužilaštvo i dan danas ne radi ništa po ovom slučaju, a optuženom, koji je srpski građanin, se sudi na Kosovu za terorizam.
Organizovani kriminal takođe „cveta“. Najviše se zloupotrebljava mogućnost ilegalnog prelaska iz Srbije na Kosovo i obrnuto, pa ilegalnim putevima svakodnevno prelaze kamioni koji švercuju najrazličitiju robu, što niko ne kontroliše. Takođe je česta krađa vozila iz EU koju prati sačinjavanje lažnih dokumenata, kao i trgovina drogom.
Potrebno hitno uspostavljanje saradnje
Kako kosovska policija ne može da direktno razmenjuje informacije sa srpskom negoo preko posrednika poput EULEX-a, procesi se vrlo često odvijaju sporo. Mora da se uspostavi neki vid saradnje policije i pravosudnih organa, jer kriminalci ne smeju da ostaju nekažnjeni. Srpski MUP nema nikakve informacije šta se dešava na Kosovu i ne može da prati slučajeve koji su od interesa za Srbiju. Krivične istrage bi morale da se obavljaju zajednički, tamo gde za to ima potrebe, potrebna je mnogo veća kontrola aministrativnih prelaza kako bi se sprečio šverc raznorazne robe.
Takođe je potrebno potpisati sporazume između dve strane koji bi se fokusirali za suzbijanje organizovanog kriminala, uspostaviti oficire za vezu, i da se fokus ka političkim i formalnim stvarima prebaci na operativnu saradnju dve zajednice.
Koaliciju prEUgovor čine:
Akcija protiv trgovine ljudima - ASTRA, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Više o aktivnostima prEUgovora možete saznati na zvaničnoj Fejsbuk stranici kao i Tviter nalogu.