Mali broj nedovoljno finansiranih specijalizovanih usluga za žene sa iskustvom nasilja i nedostatan dijalog sa ženskim organizacijama koje ove usluge pružaju istaknuti su kao problem koje hitno treba rešiti, navodi se u prvom osnovnom izveštaju o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja protiv žena i nasilja u porodici u Srbiji (GREVIO izveštaj) koji je predstavljen danas.
Iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), članice koalicije prEUgovor, ocenjuju da se veliki broj ocena i preporuka podudara sa onima koje su dali u svom alternativnom izveštaju, kao i Alarm izveštajima. Ostaje da se vidi da li će i koliko preporuka biti uključeno u novi strateški dokument o sprečavanju nasilja protiv žena.
GREVIO izveštaj je objavljen u pravom trenutku, u vreme kada počinje izrada nove Strategije za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici. To će biti prilika da država pokaže koliko je snažna njena posvećenost sprečavanju rodno zasnovanog nasilja.
U GREVIO izveštaju se potvrđuje da najveći broj specijalizovanih usluga pružaju ženske organizacije, ali se sa zabrinutošću konstatuje njihova sve veća izolovanost, posebno kada je reč o romskim ženskim organizacijama, nedostatak političke podrške i finansiranja njihovih usluga.
Izveštaj navodi da je mali broj specijalizovanih usluga za žene sa iskustvom nasilja, koje najčešće pružaju ženske organizacije, uglavnom ograničene na problem nasilja prema ženama u porodičnom kontekstu. One su nedovoljno dostupne i slabo finansirane, a to je posebno izraženo kod usluga za romske žene i devojčice, žene sa invaliditetom, žene koje se suočavaju sa rizikom od prinudnog braka, proganjanja, seksualnog nasilja ili seksualnog uznemiravanja. Navodi se da u većem delu Srbije ne postoje centri za žrtve silovanja i seksualnog nasilja, kao i to da bi u njihov rad trebalo da se uključe ženske organizacije sa dugogodišnjom ekspertizom.
Ističe se da je neophodno da se za decu koja svedoče nasilju u porodici obezbedi specijalizovana podrška, u okruženju u kojem su bezbedna, po mogućnosti da ostanu u svom domu, da se ne razdvajaju od nenasilnog roditelja - najčešće majki, sprovođenjem mera udaljenja i zabrane kontakta učiniocu nasilja. Takođe, ističe se važnost da se osigura da svi događaji nasilja koje učini roditelj budu uzeti u obzir kod poveravanja deteta i određivanja modela održavanja kontakta.
Prepoznata je potreba za strožim odgovorom krivičnog pravosuđa na najveći broj vrsta nasilja kojem su žene izložene. Konstatuju se teškoće u primeni zakona, za sve vrste nasilja, naročito zbog upornog nedostatka razumevanja ozbiljnosti ovih dela, njihove trivijalizacije u medijima i javnosti. Ističe se da krivično delo silovanje nije definisano kao seksualni čin na koji nije dat dobrovoljni pristanak, kako zahteva Konvencija. Potvrđuje se da su stope osuđujućih presuda za većinu vidova nasilja prema ženama izuzetno niske, uz povećan broj odbačenih krivičnih prijava. U osuđujućim presudama retko se primenjuje puni opseg sankcija, one su niske, često uslovne. Upozorava se na ograničenja u pristupu besplatnoj pravnoj pomoći, posebno za žene koje su izložene drugim vidovima nasilja u odnosu na nasilje u porodici, ali i na kriterijume za pružaoce koji zanemaruju dugogodišnje stručno znaje koje imaju ženske nevladine organizacije
Izvorni tekst pročitajte na sajtu Autonomnog ženskog centra.