Kakav je položaj žrtava trgovine ljudima tokom sudskog postupka? Da li ih posle proživljenog iskustva tretman tokom suđenja o(bes)hrabruje da traže pravdu pred pravosudnim organima? U Srbiji su najčešće žene žrtve trgovine ljudima, od čega skoro 40% čine devojčice. One su najčešće žrtve eksploatacije – seksualne i prinude na brak. Na ovu temu pisala je Jasmina Krunić iz organizacije ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima.

" \'Ajte vi što ste žrtva!"

Tekst je sastavni deo 20. broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.

Zamislite da ste žrtva trgovine ljudima na 15 minuta...

Doživeli ste da vas drugo ljudsko biće eksploatiše. U pokušaju da pronađete posao, bolje uslove za sebe ili da pobegnete od nasilja i zlostavljanja u porodici, postali ste laka meta. Neko vas je na prevaru ili prinudno uveo u lanac trgovine, seksualno zlostavljao i prodavao da bi od toga zarađivao. Izgubili ste i ono malo samopouzdanja koje ste imali, trpeli ste fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje. Verovatno ste počeli da koristite alkohol ili druga opojna sredstva kako biste preživeli traumu. Vrlo je moguće da je bilo neželjenih trudnoća ili da ste već imali decu. Posle određenog vremena ste nekako izašli iz lanca trgovine. Potražili ste pomoć. I tu za vas ponovo počinju peripetije.

Da biste dobili status žrtve, to formalno mora da uradi Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz Beograda. Živite u malom mestu, gde se svi znaju. Iz vašeg lokalnog centra za socijalni rad pomažu vam koliko kapaciteti dozvoljavaju , što uglavnom nije adekvatna pomoć. U malom mestu teško je očuvati privatnost. Vrlo je moguće da i vaš eksploatator živi u istoj opštini. Sve usluge na koje imate pravo - zdravstvene, terapeutske, psihološke, pravne - zahtevaju mnoštvo dokumentacije, zakazivanja, odlazaka u razne institucije. Ponekad vas prate, ponekad idete sami, uglavnom vrlo potišteni i zbunjeni ovim procesom. Konačno, prihvatate da budete svedok oštećeni u krivičnom postupku, koji se pokreće protiv onoga ko je trgovao vama. Koju vrstu satisfakcije (ne)ćete dobiti, saznajte u našoj analizi.

Naslov citira način prozivanja koji je ne jednom zabeležen u instucijama i organizacijama, u kojima žrtva pokuša da ostvari određeno pravo, prođe pregled, preda dokumenta i slično. Ovakav način obraćanja ne mora nužno da bude odraz loše namere onog ko ga izgovara (za tu osobu, u pitanju je način da „raspozna“ koga proziva i da se taj neko prepozna, kao da korišćenje ličnog imena nije dovoljno). Ali, pre svega, to je blatantan primer kršenja svih mogućih konvencija, protokola, nesenzibilisanosti i krajnje profesionalne nepromišljenosti (u najmanju ruku). Zbog toga, voditelji slučaja iz centara za socijalni rad ili drugi pratioci i podrška žrtvama deo vremena moraju da troše i na predupređivanje ovakvih situacija i da budu stalno na oprezu.  

Ishodi postupaka završenih tokom 2018. godine

Trgovina ili posredovanje u vršenju prostitucije? Kada je reč o seksualnoj eksploataciji, za pravilnu kvalifikaciju ključno je razumevanje elemenata krivičnog dela trgovine ljudima (čl. 388 Krivičnog zakonika) i krivičnog dela posredovanja u vršenju prostitucije (čl. 184 KZ). Šta se događa u praksi? Lakše je dokazati postojanje krivičnog dela iz čl. 184 KZ, pa se stiče utisak da ekonomičnost, te efikasnije i brže rešavanje slučajeva uz manje troškova ima prevagu u odnosu na insistiranje na tačnoj i pravednoj kvalifikaciji. Trend koji postoji tokom poslednjih nekoliko godina nastavlja se i u 2018: pored prekvalifikacija, sa počiniocem se sklapa sporazum o priznanju krivice za krivično delo koje povlači i nižu kaznu. Zanemaruje se činjenica da je krivično delo trgovine ljudima najčešće izvršeno dovođenjem u zabludu oštećenih lica i održavanjem u njoj, zloupotrebom poverenja i teških prilika oštećenih, uz upotrebu sile ili pretnji, ograničavanjem kretanja, zadržavanjem isprava itd. Takođe, zanemaruje se i spremnost žrtve da svedoči o onome što joj se desilo, na šta se žrtve zbog straha, pretnji, i predrasuda koje ih prate, retko i odlučuju. Žrtve koje su napravile iskorak, doživljavaju da ih sistem izneveri. U praksi se dešavalo da žrtva ne bude uopšte obaveštena o ovakvoj nagodbi, već shvati da je izneverena onda kada trgovca neočekivano sretne negde u gradu.

Koliko traje postupak? Vrlo retko, u jednom od deset slučajeva, postupak se završi za maksimalno godinu dana. Raste broj postupaka koji traju od jedne do tri godine (45%), dok svaki treći traje duže od tri godine. Kada je reč o drugostepenim postupcima, najkraći je trajao dva, a najduži osam meseci. Postupci najčešće traju dugo zato što advokati odbrane na sve moguće načine pokušavaju da prolongiraju postupak u nadi da će žrtva (najčešće i ključni svedok) posustati pod psihičkim pritiskom. Žrtve tokom sudskih postupaka ponovo proživljavaju traumu, jer se u sudnici susreću sa svojim zlostavljačem i moraju do detalja, često pred punom sudnicom, da ponove priču do najsitnijih detalja, bivaju predmet veštačenja, plaše se da im niko neće verovati, plaše se pretnji i ucena. U proseku, žrtva trgovine svoju priču pred različitim institucijama (policija, tužilaštvo, centri za socijalni rad) ponavlja i do sedam puta.

Status posebno osetljivog svedoka u teoriji smanjuje broj ponavljanja iskaza žrtve i mogućnost susretanja sa trgovcem, te omogućava davanje iskaza putem video-linka. Međutim, on se ne dodeljuje u skladu sa mogućnostima. Svaka žrtva trgovine ljudima bi tokom postupka trebalo da ima ovaj status. Analiza presuda donesenih 2018. međutim pokazuje da se, čak i kada su u pitanju maloletna lica, ovo pravo žrtve ne primenjuje dovoljno. U šest slučajeva gde su žrtve bile maloletna lica, samo jedna žrtva je dobila status posebno osetljivog svedoka.

Koliku kaznu će dobiti trgovac? Polovina optuženih je tokom prošle godine osuđena na zatvor u trajanju od 3 do 5 godina. U 40% slučajeva osuđenima je izrečena kazna u trajanju preko 5 godina. Preostalih 10% dobilo je kaznu zatvora manju od 3 godine. Za krivično delo trgovine ljudima predviđena je zakonska kazna za osnovni oblik dela od 3 do 12 godina, a u slučaju da je žrtva dete, ona iznosi minimum 5 godina. Očigledno je da se kazne u većini slučajeva i dalje izriču u visini zakonom propisanog minimuma ili vrlo blizu njega. Iako se žrtvama trgovine tokom postupka, naravno, nikada ne daje lažna nada, razumljivo je njihovo razočarenje kada čuju da je trgovac dobio malu kaznu ili da je pušten iz pritvora.

Ima li žrtva pravo na kompenzaciju? Žrtvama trgovine ljudima uskraćen je ovaj aspekt zaštite, što je trend koji se nastavlja i tokom 2018. godini. Od četiri prvostepene presude, koje su donete na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju krivičnog dela, samo u jednom slučaju se navodi da je oštećena upućena na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva. Naknada nematerijalne štete ostvaruje se parničnim postupkom. Organizacija ASTRA se zalaže da ona bude deo krivičnog postupka, što je zakonski moguće, jer je žrtva već u krivičnom postupku. Međutim, svaki put kada istakne imovinsko-pravni zahtev, žrtva biva upućena na parnični postupak, koji je skup i koji dugo traje. Osim toga, u parničnom postupku žrtva je tužilac, treba ponovo da dokaže da joj je trgovac ljudima naneo štetu i nema nikakvu zaštitu, iznova ponavlja iskaze i obnavlja traumu, biva predmet veštačenja i susreće se sa trgovcem. Proces je skup, dug i na uštrb prava žrtve.

Statistika je porazna: od 509 žrtava sa kojima je organizacija ASTRA radila, samo 3 su uspele da dobiju presudu za naknadu štete, od kojih je samo jedna i realizovana u praksi, odnosno žrtva je zaista dobila naknadu. Organizacija ASTRA već godinama zagovara uvođenje državnog Fonda za kompenzaciju, koji bi doprineo efikasnom rešenju ovog problema.

Analiza presuda - zašto i kako?

Svrha pravne analize presuda jeste sveobuhvatno sagledavanje položaja žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku u odnosu na osnovne standarde zaštite, ostvarivanja prava i pomoći žrtvama trgovine ljudima, koje postavljaju važeće međunarodne konvencije i protokoli.

Za potrebe izrade pravne analize poslato je 54 dopisa Višim sudovima, Višim javnim tužilaštvima i Apelacionim sudovima. Odgovori su stigli sa 53 adrese. Sve pristigle presude su analizirane, najpre posmatranjem kvantitativnih podataka, a nakon toga i kvalitativnih pokazatelja. Svaki slučaj analiziran je ponaosob, pri čemu su praćeni položaj žrtve tokom postupka, postupanja učesnika, zaključno sa presudom, njenom visinom, obrazloženjem otežavajućih i olakšavajućih okolnosti i slično.

Za kraj, stavite se još jednom u ulogu žrtve

Kako sada stvari stoje, ako pristanete da budete svedok oštećeni, postupak će trajati godinama, više puta ćete pred poznatima i nepoznatima, do detalja prepričavati kroz šta ste prošli, trpeći neumesna i zlurada potpitanja, neosetljivost i nerazumevanje. Na kraju, vaš zlostavljač će se izvući sa skoro minimalnom kaznom, a vi nećete dobiti nikakvu materijalnu ni finansijsku nadoknadu. Ostaje vam moralna satisfakcija jer je počinilac barem osuđen. Ali, da li je to dovoljno?